Покровитељ
Филм
Књиге о 27. марту
Рехабилитација
Сахрана на Опленцу
Годишњица
Сазнајте више...
- Кнез Павле сачувао Хрватима Истру (Политика, 4.11.2012.)
- Јуриш на Дедиње (Политика, 8.10.2012.)
Политичко завештање српском народу др Мирослава Спалајковића
- Јадни Срби, шта ће бити с њима (Press, 7.3.2012.)
- Како су потрошене златне резерве Краљевине Југославије (Вечерње новости, 28.1.2012.)
- Пуч слободних зидара (Press, 01.08.2010.)
- Време смакнућа без суда и пресуде: Случај господина Владислава Рибникара - Коста Димитријевић
- Инсерт из ТВ емисије о кнезу Павлу (РТС, 2008)
- Изгнанство: Јоханесбург, 1946
- Никола Миловановић: Војни пуч и 27. март
- Милан А. Фотић: Изгубљени пут - Правно-политичка и идеолошка расправа
Др Јакоб Б. Хоптнер: Југославија у кризи: 1934-1941 (одломак)
- Ексклузивне фотографије: Кнез Павле у државној посети Немачкој
- Др Мирко Косић - Одабрани текстови
- Драгослав Ђорђевић: На раскрсници '41 (одломци)
- 27. март 1941.: Метеоролошке прилике у Београду
- Округли сто 27. март 1941: Кнез Павле у вихорима европске политике (Београд; 25-27.3.2003.)
Краљевина Југославија 1941. - Проф. др Вељко Ђурић Мишина
Будимо то што јесмо - Интервју са Драгославом Ђорђевићем (Кишобран, септембар 2007)
- Иво Андрић о албанском питању
- Петар II у депешама Титових амбасадора
Петар II у депешама Титових амбасадора
Потписивањем Указа о постављењу намесника 2. марта 1945, Петар II Карађорђевић је фактички признао своју абдикацију, која је потврђена укидањем монархије и лишавањем свих права династије Карађорђевић 29. новембра 1945. од стране нове комунистичке власти. И поред одузимања свих права, краљ Петар II је за нову југословенску власт и даље представљао потенцијалног противника па је сваки његов покрет зато био праћен с великом пажњом. О одласку краља Петар II у Италију југословенски амбасадор у Лондону Љубо Леонтић, писмом од 26. фебруара 1946, обавештава Министарство иностраних послова:
"Краљ Петар се спрема да оде у Италију - доноси Ројтер вест од суботе, где има две виле његова жена. Из краљеве околине је ова вест."(1)
Приликом његовог доласка у Швајцарску, амбасадор Ристић телеграмом 23. јула 1946. обавештава Министарство иностраних послова, тражећи поводом тог догађаја нове инструкције:
„Петар Карађорђевић синоћ стигао преко Француске у Швајцарску. У Базелу у хотелу пријавио као 'екс краљ'. Одмах сам посетио политички департман где ми речено да Петру одобрено пет недеља боравка ради одмора. Провешће га у Сан Морицу. Одобрење дато под условом да се не бави политиком. У департману изјављују да он има наш дипломатски пасош са визом наше Амбасаде у Лондону. Ако ово тачно требало је и мене обавестити. Са друге стране сазнајем, да Петар једном новинару казао да не може давати изјаве док не дође у контакт са швајцарском владом. Званично сам скренуо пажњу и департману да треба спречити да Петар свој боравак овде искористи у политичке сврхе. Молим јавите ми ваше гледиште, како по овом, тако и по случају Топаловића". (2)
У одговору Министарства иностраних послова од 26. јула стоји:
„Петар Карађорђевић има стари дипломатски пасош: Наша амбасада у Лондону није му издала визу. Ако има нову визу значи да је фалсификат. Настојте да сазнате датум визе. Мотрите његову делатност и шаљите о томе редовито депешом извештај сваке недеље." (3)
О догађајима који су уследили, генерални конзулат из Цириха писмом од 29. јула 1946. обавештава политичко одељење Министарства иностраних послова:
„Сматрамо за потребно да обавестимо то Министарство о следећим догађајима:
1. Долазак бив. краља Петра II у Швајцарску.
22. о.м. стигао је на путу из Париза у Базел бив. краљ Петар II у пратњи своје пунице бив. грчке краљице Аспазије, свог 'ађутанта' Mr. Mooy-а и још једног човека. 23. о.м. пре подне разгледао је знаменитости у Базелу и посетио је ' Швајцарско банкарско друштво', где је подигао извесну суму новца. После подне истог дана продужио је аутомобилом у Цирих. У Цириху се задржао до 27. о.м., а потом продужио у Ст. Мориц, где остаје неколико недеља на одмору. Како у Базелу тако и у Цириху пратили су га увек дискретно два швајцарска детектива. У Базелу није примао никога, док је у Цириху приредио у најелитнијем хотелу 'Bauer au Lac' дне 26. о.м. један мањи пријем, којем су у главном присуствовали бив. официри, који се налазе у Цириху по логорима и околини. Иначе није примећено да је он развијао неку значајнију политичку акцију, а нити је његов долазак изазвао нека јача гибања унутар наше емиграције у Швајцарској. Швајцарска штампа до сада није посветила његовом доласку скоро никакву пажњу. Све новине донеле су само кратке нотице.
(непотребно иѕостављено јер се тиче подпредседника италијанске владе Пјетра Ненија и Живка Топаловића - А.П.)." (4)
У писму од 10. августа 1946. Владимиру Велебиту, помоћнику министра иностраних послова, амбасадор Ристић поменуо је и краља Петра:
„... (непотребно изостављено јер се ради о Живку Топаловићу - А.П.)
И ову прилику сам искористио да Директору Политичког одељења скренем пажњу, да смо ми изненађени да швајцарска влада дозвољава да се на њеној територији окупљају отворени противници данашње Југославије и кују завере против ње. Нагласио сам му, да се одмах после Топаловића појавио Петар Карађорђевић и да ме неће изненадити ако се једног дана у Швајцарску појави цела бивша Лондонска влада. Због тога сам га молио и најенергичније захтевао, да се предузму хитно све мере да се овим нашим противницима онемогући свака акција која би могла компромитовати наше заједничке односе. Господин Zehnder ме је пажљиво саслушао и уверавао да је Петру Карађорђевићу одобрено пет недеља боравка у Швајцарској ради одмора, али под условом да не води никакве политичке акције. Том приликом ми је још додао, да је Петар дошао у Швајцарску са нашим дипломатским пасошем и са визом издатом од наше Амбасаде у Лондону. На моје изненађење и чуђење, два пута ми је поновио да је ова виза издата од наше републиканске Амбасаде у Лондону. Он лично није видео визу, али тврди да га је Швајцарско посланство у Лондону тако обавестило. Замолио сам г. Zehndera да ову ствар провери преко надлежних власти и да ме извести: када је виза издата, под којим бројем и ко је потписао визу. Чим ове податке добијем одмах ћу вас телеграфски обавестити, како би се извидело да ли се овде ради о фалсификату или нечем другом.
Што се тиче Петра Карђорђевића, он се налази у Ст. Мoрицу и за сада мирује. У штампи његов долазак у Швајцарску остао је скоро незапажен а он лично није давао никакве изјаве штампи. Настојаћемо још да сазнамо да ли је примио кога од наших емиграната и да ли са њима одржава контакт. Према сазнањима нашег конзулата у Цириху, тамо је изгледа примио неке наше емигранте бивше официре југословенске војске." (5)
У архиви нема других докумената о овом случају.
______
(1) Писмо југословенске Амбасаде у Лондону, Пов. бр. 373 од 26. фебруара 1946, Министарству иностраних послова - Архив Савезног секретаријата за иностране послове. Политичка архива, 1946, 48-20-2175.
(2) Телеграм Амбасаде у Берну, Пов. бр. 630 од 23. јула 1946, Министарству иностраних послова - А СМИП/Па, 1946, 48-20-8752.
(3) Телеграм Министарства иностраних послова, Пов. бр. 8752 од 26. јула 1946, Амбасади у Берну - А СМИП/Па, 1946, 48-20-8752.
(4) Писмо Славка Комарице, генералног конзула, Пов. бр. 353/46 од 29. јула 1946, Министарству иностраних послова - А СМИП/Па, 1946, 81-17-9727.
(5) Писмо Амбасаде у Берну, од 10. августа 1946, Владимиру Велебиту, помоћнику министра иностраних послова - А СМИП/Па, 1946, 81-17-9809.
