Отворен досије Мустафе Голубића - Издао ме Тито! Али, нека га...

Отворен досије Мустафе Голубића

ИЗДАО МЕ ТИТО! АЛИ, НЕКА ГА...

Press, 14.12.2008.
ПИШЕ: Миодраг Јанковић

Отворен архив Мустафе Голубића, најпознатијег Стаљиновог обавештајца, учесника у сарајевском атентату, Аписовог човека за специјалне операције, отмичара руског генерала Кутјепова, организатора убиства Лава Троцког, човека кога је Стаљин лично задужио за ликвидацију Јосипа Броза...

Велика експлозија у Смедереву... Група Мустафе Голубића
организовала терористички напад на Смедеревску тврђаву,
после које је Мустафа предат Гестапоу

У Историјском архиву Београда после 50 година отворен је досије једног од најпознатијих светских шпијуна Мустафе Голубића (1891-1941). Реч је о саслушањима Гестапоа из којих се јасно види да је Голубић стрељан због "илегалног прибављања и трговине путним исправама". Немци су 26. јуна погубили комунисту, генерал-лајтнанта совјетске војне обавештајне службе (ГПУ), Стаљиновог блиског пријатеља, бившег учесника у сарајевском атентату 1914, учесника у Балканским ратовима и у Првом светском рату, Аписовог човека за специјалне операције и осуђеника у Солунском процесу 1917, могућег атентатора на краља Александра Карађорђевића, отмичара руског генерала Кутјепова, организатора убиства Лава Троцког у Мексику, човека који је дигао у ваздух тврђаву у Смедереву, човека кога је Стаљин лично задужио за ликвидацију Јосипа Броза...

Кусовац мајстор за лажне исправе

Када је избио Други светски рат, Мустафа Голубић пријавио се совјетском посланству и затражио да иде у Москву. Добио је руски пасош на име Иван Иванович. У Москви се јавио у централу "Црвене помоћи" и добио налог да се врати у Југославију и да набавља пасоше. Због болести се задржао на Кавказу и, када је оздравио, упутио се у Београд где станује код неког Поповића и с њим одлази код др Кусовца. Овај му налази стан код старе пензионерке, учитељице, у Господара Вучића 158. Њој се представио као Лука. Ту је живео до краја 1940, а затим до хапшења код Вишњевца. Др Кусовац је био лекар за женске болести. Брат др Кусовца се звао Лабуд. Вишњевац ради у Општини и он му је израдио личну карту на име Гојко Томинџић. Признаје да је на челу организације за прављење лажних исправа.

Када је Црвена армија ушла у Београд 1944. године, војници СМЕРШ-обав, службе III Украјинског фронта, пронашли су, ексхумирали и пренели посмртне остатке Мустафе Голубића у Москву. Сахрањен је уз све војне почасти.

То је био последњи велики обрт у његовом животу. У Архиви Београда он почиње депешом у архиви Гестапоа када Мустафа даје информацију о једном службенику немачке амбасаде у Београду:

"Мајор Гестапоа Ханс Хелм који слови у немачкој амбасади као аташе рођен је 1909. године. Ипак, 1936. завршио је у Берлину једногодишњу обавештајну школу. Највише га занима југословенска политичка емиграција у Москви, Лондону и добровољци у Шпанији."

Неколико дана после диверзије у Смедереву (5. јуни 1941), Голубић је потказан Гестапоу и ухапшен у Београду, у кући Тихомира Вишњевца, Миријевски пут 97, под лажним именом Лука Ђерић. А, ислеђивањем и мучењем совјетског обавештајца руководи нико други до мајор Ханс Хелм.

Невелик досије с ознакама УДБ Б-193 и немачке БдС сведочи о храбрости и вештини Мустафе Голубића. Стаљинов генерал-лајтнант, бивши српски комита, Аписов "црнорукац", човек са стотину лица и двеста педесет пасоша отишао је из живота у мит.

Током првих дана окупације, на основу података Ханса Хелма, у првој групи ухапшених комуниста у Београду нашао се др Љубомир Живковић. Њега је у Бечу врбовао Мустафа. У затвору га је препознао Аустријанац др Јунг, с којим је студирао у Бечу и кога је Љубомир помагао за време студија. Др Јунг је успео да му Љубомир буде додељен као помоћник лекар затвореник. Једног дана др Јунг га је одвео у ћелију у којој је лежао тешко испребијани Мустафа и још један ухапшеник: Стеван Мајсторовић, једини сведок. Мустафа му се поверио:

"Готов сам! Нема ми спаса... Издао ме Тито! Али, нека га... Ја сам крив што је све овако испало... Мене ће сигурно дотући за време саслушања, али ће зато њих Руси смрвити као ништа... СССР има 500.000 трактора и све их за кратко време може претворити у тенкове... Обећај Мајсторовићу, да ћеш једног дана, ако останеш жив, то испричати некоме ко то треба да зна..." И понављао је као рефрен:

"Кад бих се само још једанпут докопао слободе..."

Др Живковић му је пришао и одмах схватио да је у тешком стању.

Мустафине усне су биле као од камена, модре. Али био је при пуној свести.

Дао је знак др Живковићу да приђе ближе. Шапутао је:

"Они бугарски комунисти у Софији су под батинама признали да сам им слао разне фалсификоване пасоше. Када ми је Гестапо предочио њихова саслушања, сматрао сам да није више потребно да негирам. Главно им нисам одао иако су ме поломили од батина."

Четири пута је саслушаван (11, 13,14. и 17. јуна 1941) и оно што је забележено да је рекао сврстава га у сам врх светских пустолова и мајстора шпијуна. Сходно околностима, Мустафа комбинује истините и измишљене податке о својим активностима. Покушава да Ханса Хелма заведе за Голеш планину. Преводилац је неки Егон Хелерман, а записничар Дејерлер

Краљевска екипа

У Архиву се наводи како је Мустафи Исај Голдштајн, као шеф у Риму, дао наређење да се иде у Београд 1932. Групу су сачињавали: Никола Шелковски, Карл Крумин, Стеван Телешников, Милан Раковић, Петар Карбушко, Јован Шведе, Петро Максим, Давид Герсон, Ђорђе Каравајев, Павле Спиридонов.

Да ли је овде реч о екипи која је требало да убије краља Александра?

Голубић каже да има мајку Нуру и сестре Зулку и Хабибу. Оца не спомиње ни по имену. Каже, основну школу је учио у Стоцу, а гимназију у Београду, где је и матурирао 1913. године. Затим, започиње студије права у Лозани, Паризу, Женеви. Тврди да је имао државну стипендију.

У Паризу је ступио у "Црну руку" којом је руководио Драгутин Димитријевић Апис, организатор атентата на Франца Фердинанда.

"Ја лично нисам узимао учешћа у атентату, већ је мој задатак био пропагандистичке природе. Требало је да вршим пропаганду за уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у једну слободну државу. У време атентата ја сам се налазио у Лозани."

Говори да је припадао Младој Босни од 1908. до 1919. И додаје да су сви прешли у "Црну руку". Драгутин Димитријевић Апис га поставио за писара у Ужичкој армији 1914. Од тада стално је био с Аписом до повлачења на Крф. У Солунском процесу осуђен је на годину дана затвора и годину дана интернације на Крфу и Африци. Успело му је да побегне с Крфа уз новчану помоћ др Јефта Дедијера и одлази у Француску. У Паризу ради у самостану Екол жерсон као надзорник.

Успех Британаца

Мустафа Голубић централи Црвеног оркестра у Москви јавља о делатностима британских обавештајаца у Београду.

"У саставу Британске амбасаде у Београду ради обавештајни центар Интелиџенс сервиса с капетаном Томом Мастерсоном на челу. Његов мањи обавештајни пункт води директор Астре у Букурешту. Због изванредних успеха током последње две године, догурао је до пуковничког чина. Планира да у случају рата изведе две диверзије на Ђердапу. Има на вези капетана Била Хадсона који се сада налази на планини Радуша у Босни и пуковника Стенлија Бејлија, сувласника рудника Трепча."

Вратио се у Београд у септембру 1918. да би наставио студије. Бива протеран из Београда у Столац. Тајно се враћа у Београд, а 1921. је ухапшен због сумње да је учествовао у припремању атентата на краља Александра. Интерниран је у манастир Раковица. Одатле га је, каже, ослободио његов познаник Љуба Давидовић, министар и председник Владе. У Паризу је опет 1920. и врло тешко живи, гладује. Године 1921. када је краљ Александар дошао у Париз (после 28. јуна), ухапшен је и протеран из Француске. Одлази у Беч, где је живео осам година, а помаже га Удружење југословенских студената. Станује у улици Хицингер. У Бечу је четири пута хапшен на захтев југословенских власти. Опет протериван. Одлази у Берлин. Обраћа се "Црвеној помоћи" и од ње добија 10 ДМ недељно. Становао је у западном Берлину, близу Витенбершког трга. Помагао му је Коста Новаковић који је познавао шефа "Црвене помоћи". Од марта 1924. до јануара 1931. је у Берлину.

По налогу "Црвене помоћи", одлази у Париз да ради за ту организацију. Набављао фалсификоване пасоше. Канцеларија "Црвене помоћи" се налазила близу робне куће "Лафајет". Каже да је "набављао пасоше" од студената на боравку у Паризу. И тако, живи у Паризу до 1934, до убиства краља Александра. Онда је побегао у Праг!

Зашто је ово рекао? Желео је, можда, да укаже на своју улогу у убиству краља Александра? Зна се да је на дан проглашења уједињења Срба, Хрвата и Словенаца, дакле, 1. 12. 1918. године Мустафа био у Београду и да се пред хотелом "Москва", док је аутомобил с регентом Александром полако возио будућег краља Југославије на благодарење у Саборну цркву, јавно заклео да ће се осветити Александру за Аписа и другове. Постао је Стаљинов човек за специјалне задатке због освете Александру Карађорђевићу. А после ликвидације југословенског монарха, шта је покретало великог авантуристу? Мржња према Југославији или вера у тријумф комунизма у свету?

Наставиће се...

(Текст објављујемо уз дозволу дневног листа Press.)

Мапа сајта
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.