Покровитељ


Филм


Књиге о 27. марту


Остале књиге...

Рехабилитација


Сахрана на Опленцу


Годишњица


Кнез Павле рехабилитован - Иницијатива Press-a: Улица за кнеза Павла

У светској уметности оставио термин „Београд тридесетих"

PRESS, 17. 12. 2011
ПИШЕ: Миодраг Јанковић

Иницијатива Pressa - Улица за кнеза Павла ... Да ли је исправно да један од највећих српских мецена нема никакво обележје? Кнез Павле Београду је поклонио европски музеј какав никада, ни пре ни после тога није имао. У његово време отворени су сајмиште, Скупштина, једини мост преко Дунава, највредније грађевине и споменици...

Пре две године Народни музеј је објавио монографију „Музеј кнеза Павла", којом је напокон скинут вео тајне са великог дела кнеза Павла - музеја који је носио његово име. Док су се националсоцијалисти у Немачкој спремали на освајање новог „животног простора" за Немце, у Београду је кнез Павле основао музеј и Милана Кашанина поставио за директора. У свету чувеном историчару уметности и своме пријатељу, Бернару Беренсону, кнез је 17. марта 1935. године написао: „Не мислим да би жеља за поседовањем слика била тако велика ако бих живео у великом центру са финим музејима, али у граду као што је овај, у коме су ћуди историје уништиле сваки остатак традиције, човек понекад просто умире за лепотом коју је створила људска рука."

И Београд је добио европски музеј какав никада, ни пре ни после тога, није имао. Кнез Павле и његови пријатељи колекционари из света даривали су нови музеј многим значајним делима европске уметности. Тако смо добили слике: Монеа, Реноара, Дегаа, Дерена, Матиса, Бонара, Мороа, Тулуз-Лотрека, Шагала, Писароа, Мондријана, Кондера... И сва најзначајнија дела српске и југословенске уметности.

Једна од првих одлука партизанских власти 1944, било је преименовање музеја и нешто касније његово премештање и утапање у Народни музеј. Зграда у којој је био Музеј кнеза Павла данас је Председништво Републике.

И то није све. У дворовима на Дедињу, пре свега у Белом двору, некада резиденцији кнеза Павла, налазе се данас дела која су припадала приватној кнежевој колекцији. После Одлуке Државне комисије, која је 17. септембра 1945. године кнеза Павла прогласила за „ратног злочинца", све што је било у његовом власништву одмах је конфисковано. Виши суд у Београду је ову одлуку сад ПОНИШТИО. Кнез Павле се сматра неосуђиваним.

У времену док је први намесник био кнез Павле, Београд је добио сајмиште. Отварање Првог београдског сајма било је 11. септембра 1937. Друга фаза изградње завршена је 1938. отварањем Турског и Немачког павиљона. Панчевачки мост, једини мост преко Дунава на територији Београда, пуштен је у саобраћај 1935. године и носио је име краља Петра Другог. Изграђени су терени за голф у Кошутњаку. Завршена је Скупштина, зграда Поште, најлепше београдске зграде никле су у то време када се у свету причало о стилу „Београд тридесетих".

Одржаване су ауто и мото-трке око Калемегдана, а последњи гранд при Формуле 1 одиграо се 3. септембра 1939. привукавши више десетина хиљада посетилаца. Подигнут је велики број нових кућа, Београд је добио низ нових улица, а прављени су и планови да се на простору данашњег Новог Београда изгради елитна стамбена четврт испресецана каналима.

Највредније што је кнез Павле оставио српском народу спада у ред духовних вредности. Животи људи и перенитет српске државе важнији су од сваког личног интереса и убеђења. То мора имати на уму онај који је изабран да влада. Кнез Павле је својим животом дао пример и у страдању је остао усправан и до краја доследан.

* аутор је професор доктор историјских наука и један од најпознатијих истраживача периода кнеза Павла

Кнез Павле треба да почива на Опленцу

Историчар Дејан Ристић истиче да нека од главних улица у Београду треба да добије име по кнезу Павлу, али и да се нада да ће се испунити жеља кнегиње Јелисавете Карађорђевић да се његови посмртни остаци пренесу на Опленац.

- Верујем да ће се испунити жеља кнегиње Јелисавете да њен отац, мајка и брат буду сахрањени у цркви Светог Ђорђа на Опленцу, где и треба да почивају уз све остале чланове краљевске породице. Не постоји ниједан разлог да јој жеља не буде услишена, јер кнез Павле има веома значајно место у нашој историји и нема разлога да почива у туђим земљама - каже Ристић.

Он додаје и да је рехабилитацијом кнеза Павла избрисана велика историјска неправда према изузетно значајној личности која је од 1934. до 1941. године фактички обављала функцију владара.

- Он је био један од ретко образованих нововековних владара Србије и по ширини свог образовања и интересовања може се упоредити са кнезом Михаилом. Кнез Павле оставио је значајан печат на политички, друштвени и културни живот Београда и Србије. Откупљивао је дела наших и светски познатих уметника, а из његове збирке тада је формиран Музеј кнеза Павла, која ће постати значајан сегмент збирке Народног музеја у Београду. У време његовог намесништва подигнут је низ значајних грађевина у Београду, али се он посебно посветио довршетку Дворског комплекса на Дедињу и уређењу ентеријера. Тада је и Београд први пут закорачио са оне стране реке Саве подизањем новог сајамског комплекса 1937. године - истиче Ристић.

(Текст објављујемо уз дозволу дневног листа Press.)

Мапа сајта
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.